Projektovanje enterijera

Šta je projektovanje enterijera, a šta zadatak arhitekte-enterijeriste?
Postoji li i gde je granica između projektanta unutrašnjeg prostora i dizajnera-dekoratera?

Bez obzira što se u praksi ove aktivnosti prepliću, zapravo se granica može jasno povući i njenim razumevanjem diže se dignitet obe profesije.
Kada arhitekta ima slobodu formiranja celokupnog volumena enterijera koji mu je zadata tema, on sebi priprema-i u idealnom slučaju prati formiranje-završne obrade unutrašnje opne kroz sve njene novostvorene dimenzije.
U drugom slučaju, kada dobije gotov prostor koji tretira, suženi delokrug projektovanja svodi se na završnu obradu zidova, podova i plafona.

projektovanje enterijera


Međutim, i tu mora doći do preobražaja, jer kvalitet prostora uvek je moguće poboljšati, a njegovi nedostaci najčešće kriju prednosti do kojih se dolazi osmišljenim premodelovanjem.
Realna slika zahteva na koje se nailazi u praksi, ipak najčešće  se svodi na već gotove, zadate elemente kojima treba samo izvući karakter, obično kroz dekor.
Koliki je autorski doprinos u tome, i čiji je zapravo u kreativnom smislu prostor koji je finalno kreiran pitanje je ‘od milion dolara’.
Odgovor se nalazi u predanosti arhitekte da insistira na svojim temeljnim postavkama o uređenju prostora, (uz pretpostavku da ih je prethodno, kroz teoriju i praksu, iskristalisao u jasnu sliku koju prati).
Glavni front na kojem on bije tu bitku ne nalazi se u projektu enterijera, već na terenu, a zove se Završni zanatski radovi.
Rat će obično dobiti ili izgubiti, kada se dođe do stavke ‘fiksni mobilijar’.
Sve što posle toga dolazi, nabavke brendirane opreme i slično može se istim kolokvijalnim rečnikom, nazvati pukom ‘sanacijom terena’.
Zapravo, Projektovanje enterijera predstavlja tek ram za sliku, okvir unutar koga traje ‘rovovska bitka’ za osvajanje kvalitetnijeg prostora koji se stvara sinergijom mnogih faktora i aktera.